Izvor: Balkan magazin, 26.06.2011.

Na predstavljanju republikanskog kandidata Rona Pola za predsedničke izbore u Sjedinjenjim Državama 2012, prošlog vikenda u Nju Orleansu ovog konzervativca je dočekao aplauz koji je trajao više od minuta pre nego što je uspeo da izgovori:

„Imam odlične vesti za sve koji se bore za slobodu: zemlja je počela da se okreće ka našim ciljevima.“

Kako je rekao, uvek je bio optimista da će jednog dana prevladati pojam slobode, ali da pre tri-četiri godine nije mogao ni da pretpostavi da će danas imati ovoliki odziv. Stoga, danas više nego ikad, treba nastaviti borbu za slobodu koja se nalazi i u Ustavu SAD. U ovom kontekstu, Pol je dodao da treba preduzeti određene korake po pitanju građanske slobode koja je ugrožena, i da je „Amerikancima dozlogrdilo da nemaju svoju privatnost i da budu pretresani na aerodromima a da ne mogu ni da uđu u avione“. Dalje, dodaje Pol, „građanima je muka od ratova širom sveta koji nikako da se završe i neće doneti pobedu“.

„Takođe, nema sumnje da država previše troši, duguje, pozajmljuje i došlo je vreme da se to zaustavi“, rekao je Pol a onda dodao: „Vreme je da se Amerikanci probude i shvate da ne mogu Federalne rezerve da štampaju hartije i novac u tajnosti i da se pretvaraju da time obezbeđuju nekakvo bogatstvo zemlje.“

Još jedna kriza

Pol je podsetio na upozorenje iz 1907/08. da će Federalne rezerve stvoriti takozvani finansijski mehur, navodeći da je Kongres SAD uložio bilione dolara kako bi od bankrota spasio korporacije i ljude koji su mnogo zarađivali „a koji su zaslužili da propadnu i nisu smeli da budu spaseni“.

httpv://www.youtube.com/watch?v=Zp0-K6qxhxc

„Ono što mnogi ne znaju ili još ne mogu da shvate, jeste da je mnogo veća intervencija ovog tipa došla iz Federalnih rezervi. Stvorili su pet biliona dolara ni iz čega a onda su izvukli velike korporacije i banke u potpunoj tajnosti. I znate šta se desilo? Te loše firme bile su bezvredne i niko nije mogao da ih proda na tržištu“, objasnio je ovaj republikanac i naveo da su firme zatim kupljene sa dva biliona dolara od građanskog poreza.

Federalne rezerve mogu da naprave više novca nego što Kongres može da potroši i problem je ako Kongres to ne suzbija. Pol ističe da je došao do informacije da je trećina ovih biliona napravljenih dolara, otišla u strane banke, „što je besmisleno“.

„Saznali smo i da je deo sredstava uplaćen i bankama koje su u delimičnom vlasništvu Gadafija. Ako to ima nekakvog smisla, ja ga ne vidim. Ali, ljudi su već zgroženi ovim što se dešava sa našim monetarnim sistemom. Ipak, danas se suočavamo sa još jednom krizom koja je proizlašla kao rezultat štampanja svog ovog novca a to je inflacija. Inflacija obara vrednost dolara i cene su već počele da skaču. Već je počelo! Sledeće godine će biti još gore. Nešto moramo da preduzmemo da ne bismo situaciju prebacili našoj deci i unučićima“, istakao je Pol, rekavši da je najvažnije nasleđe koje može da se ostavi sledećoj generaciji upravo da se povrate pomenute slobode.

Libija se ne računa?

Ron Pol se zatim osvrnuo na ratove koje Amerika vodi po svetu. Citirao je Ronalda Regana koji je osamdesetih postavio trupe u Bejrut, u kojima je 241 vojnik poginuo. U svojim memoarima je kasnije napisao da bi oni i danas bili živi da se on kao predsednik pridržavao načela neutralnosti i da se nije mešao u unutrašnje stvari druge zemlje. Pol je naznačio da je Regan imao hrabrosti da prizna da je povukao pogrešan potez. Pomenuo je zatim Roberta Meknamaru i Vijetnamski rat i citirao njegove poslednje izjave. Na pitanje, naime, da li bi se Amerikancima izvinio za rat i desetine hiljada žrtava, Meknamara je rekao da izvinjenje sada ništa ne vredi i da je jedino važno da država uzme u obzir poteze iz prošlosti i „promeni svoju politiku“.

„I to je ono što moramo da uradimo. Koliko dugo ćemo dozvoljavati da naši predsednici ulaze u ratove na neprimeren način? Nismo objavili rat od Drugog svetskog rata i nismo ni pobedili ni u jednom od Drugog svetskog rata naovamo. Po mom mišljenju, ako ulazimo u rat, treba da ga objavimo, vodimo, pobedimo i tako ga konačno završimo“, rekao je Pol i izazvao ovacije u publici.
Pol dalje dodaje da su SAD trenutno u Libiji a da Kongres o tome „niko nije ni pitao ni obavestio“. Predsednik Barak Obama, kaže on, međutim tvrdi da se intervencija u Libiji ne može podvesti pod rat.

„Izgleda da se, ako odemo i bombardujemo narod a oni ne zapucaju na nas, to ne računa kao rat. Eto, koliko je sve ovo smešno. Na nama je da više ne postavljamo predsednike koji će tako olako i bez razmišljanja ulaziti u ratove“, dodaje on.

„Bin Laden rekao istinu“

Republikanac podseća i da su SAD prethodne nedelje poslale trupe kroz Bosfor u Crno more „tik uz granicu sa Rusijom“ kojoj se ovaj potez nimalo ne sviđa.

„Kako bismo mi reagovali kada bi Kina poslala svoje trupe u Meksički zaliv nadomak naših obala? Znam šta bi rekli ljudi iz Teksasa i Luizijane: ’Ne trebate nam ovde!’ Kad god drugi preispituju moje stavove, uvek im kažem da se drže zlatnog pravila spoljne politike – šta bismo mi mislili kada bi drugi isto to nama činili. Mnogo je razloga dato za to što nas ljudi mrze i dolaze ovde s pretnjama. Time nam zapravo poručuju ono što je istina, pa i Bin Laden je rekao istinu, da ne mogu da trpe okupaciju i kontrolisanje njihovih zemalja, kao što ne bismo ni mi“, kaže Pol, podsećajući da je Amerika trenutno uključena u pet ratova.

SAD neće izaći iz Iraka, Avaganistana, Pakistana, već će proširiti svoje prisustvo i na druge zemlje. Podižu se ambasade u ovim zemljama, dodaje ovaj konzervativac i ističe da se gradi ogromno predstavništvo u Iraku, „koje je veće od Vatikana i košta milijardu dolara“. Amerika sigurno neće napustiti ta svoja zdanja, nego će ostati da brani „svoju naftu“. Pol podseća da su SAD najveći dužnik u istoriji i navodi primer Kine koja je među vodećim silama u svetu u pogledu proizvodnje, izvoza roba i ima tri biliona u bankama.
„Šta radi Kina? Da li ona ide okolo i napada druge države, ubija sopstvene ljude i tamo gubi novac? Ne, oni rade i zarađuju a po pitanju nafte prave poslovne ugovore. Amerika je lošom spoljnom politikom, nažalost, previše zemalja gurnula Kini u ruke, te sadašnju koaliciju čine Indija, Rusija, Kina – i Iran. A ko je prvi sused Iranu? Irak, u kojem se borimo protiv šiita koji vladaju u Iranu“, navodi Pol i poziva na promene u spoljnoj politici.

Da SAD istupe iz UN i MMF

U Americi, kaže on, građani gube ekonomske slobode, pa između ostalog ne mogu da postanu vlasnici imanja ako ne plate porez i izmire sve obaveze prema federalnoj, državnoj i lokalnoj vlasti, „već i prema UN koja se obrušila na SAD i daje instrukcije kako da se odnose prema sopstvenim imanjima“. To je vrlo dobar razlog, kaže Pol, da Amerika izađe iz UN i MMF-a.

Govoreći o suzbijanju sloboda, Pol navodi i da je u SAD ljudima oduzeto pravo na izbor. Tako, ma koliko da su dobre namere u isticanju zdrave ishrane i suzbijanja upotrebe droga, stvar se, kako kaže Pol, otela kontroli. Država recimo zabranjuje konzumiranje sirovog mleka, ukinuvši na taj način i pravo na izbor da li će građani ipak piti ovakvo mleko ili ne. „Stoga, treba da damo glas za naše pravo da pijemo sirovo mleko“, ubacuje Pol. Kada je u pitanju zabrana marihuane, koja se u nekim saveznim državama ipak dozvoljava u medicinske svrhe, ovaj republikanac kaže da se otišlo toliko daleko da se zabranjuje i gajenje konoplje za koju tvrdi da daje bolji etinol od kukuruza, kao i da je biljka dobra za izradu odeće. „Kanađani su preuzeli proizvodnju i onda nam oni prodaju robu koja je došla od konoplje a mi se pitamo zašto nam je tolika nezaposlenost“, dodaje Pol.

„Zbog previše zakona koji nam govore šta ekonomski i privatno smemo da činimo, imamo više zatvorenika nego bilo gde drugo u svetu. U odnosu na svet, na američke zatvorenike otpada 25 odsto ukupnog broja osuđenika. Ne bih rekao da je američki narod toliko loš. Mislim da nam ne treba toliko zatvora a sigurno ne toliko zakona, u čemu i leži problem“, rekao je Pol a onda nekoliko minuta govorio o porezima na ušteđevinu, firmama koje rade i drže kapital u inostranstvu jer su im porezi previsoki u matičnoj državi itd.

Vlada nije Bog

Veliki aplauz je dobio kada je u završnici počeo sa „ako ću ja da budem predsednik Sjedinjenih Država“ a zatim je nastavio da govori o federalnom zakoniku koji bi, kako kaže, zamrzao a zatim počeo da izbacuje raznorazne propise iz njega. Pol se ponovo osvrnuo na pravo građana na izbor po pitanju stvari koje se tiču njihovih života, pa je tako pomenuo i da danas država odlučuje o tome gde i kako deca treba da idu u škole, oduzimajući to pravo roditeljima. Pomenuvši Prvi amandman američkog Ustava, ovaj republikanac je dodao da nema dileme da svako ima pravo na slobodu mišljenja, pa tako „čak i komunisti učitelji mogu da postoje jer im amandman dozvoljava slobodu govora“.

„Tako bi trebalo da bude i kada su u pitanju pojedinci. To je vaš život, vaša sloboda, i dolazi vam od Boga a ne od vlade. Ko je odgovoran za vaše ponašanje? Pa, vi sami, vaša porodica, crkva. Vlada i nije tako dobar izvor i učitelj vrlina. Sloboda je nekada bila ponos ove nacije, ali poslednjih nekoliko decenija više nam je stalo do toga da se vlast brine o nama od kolevke do groba. Mislimo da je u redu da žrtvujemo delić naše slobode zbog bezbednosti jer nas država štiti, naročito od 11. septembra. Kod mene to ne prolazi, neću da žrtvujem ništa od svojih prava zbog bezbednosti!“, rekao je Pol.

Publika je uzvikivala „Ron Pol, Ron Pol“ i ovacijama pozdravila republikanskog kandidata za predsednika dok je odlazio s govornice.