Izvor: Politika

Raspad Sjedinjenih Američkih Država na više nezavisnih republika je neminovan! Tako je još 1998. predvideo Igor Panarin, ruski akademik, geopolitičar, psiholog i ekonomista. On je čak odredio i godinu tog raspada – 2010. Kako vidimo, najmoćnija sila zapada, uprkos većim i manjim problemima, još uvek opstaje.

Skori dolazak Panarina u Beograd, kao učesnika 7. Konferencije brendova (Akademija za diplomatiju i bezbednost, 9. jun u 12h), bio je sasvim dobra prilika da ga upitamo: gde je pogrešio, i zašto se njegova prognoza nije ispunila.

Gospodine Panarin, da li ste pogrešili Vi, ili su Amerikanci shvatili ozbiljnost situacije u kojoj se nalaze?

Tačno, na jednoj međunarodnoj konferenciji u Lincu 1998. najavio sam mogućnost raspada SAD. To je bila hipoteza. I zaista, SAD su 2008. ušle u period sistemske krize. Moji stavovi su dobili poseban publicitet posle intervjua za „Volstrit džornal” i Si-En-En krajem te godine. Mnogi tamošnji analitičari su veoma ozbiljno shvatili te prognoze i pokušali situaciju u zemlji da učine snošljivijom.

Takođe tačno, 2010. se nije desio kolaps dolara, iako je takva verovatnoća u jesen 2009. bila više od 50 procenata.

Verovatno sam napravio grešku u vremenu, ali trend je pravilno identifikovan. Danas, od 50 ​​američkih saveznih država, samo Teksas nema budžetski deficit. Oko 20 država su usvojile deklaraciju o suverenitetu. Pre nekoliko dana u Juti su uveli zlatni i srebreni novac. To je početak realnog procesa kolapsa dolarske piramide. U proleće 2011, masovni antivladini skupovi održani su u svih 50 država.

Da li je mogućnost raspada SAD nešto što preti samo toj zemlji, ili u svemu vidite globalni proces koji bi trebalo da zahvati i druge velike zemlje, pre svega Rusiju?

Kolaps Amerike bio bi veoma opasan, i za svet, i za Rusiju. Uostalom, američke vojne baze smeštene su u 130 zemalja, pa i uz granice moje zemlje. Amerikanci poseduju nuklearno oružje. A gubitak kontrole i haos u SAD mogao bi da prouzrokuje lomove širom planete. Svetu ne treba kolaps SAD, nego njen preporod – potrebna nam je, takozvana, druga američka revolucija.

Rusija je ušla u predizbornu godinu. U decembru će biti održani parlamentarni izbori, a u martu 2012. predsednički. Da li u tom smislu predviđate neko iznenađenje?

Verujem da će u decembru pobediti političke snage sa Vladimirom Putinom na čelu. Stvaranje Sveruskog narodnog fronta – korak je u pravom smeru. Danas je više od 400 organizacija uključeno u front Putina. Što se tiče predsedničkih izbora, glavni kandidati će se znati tek u oktobru.

Najviši ruski politički vrh sveo se na dva čoveka: predsednika Dmitrija Medvedeva i premijera Vladimira Putina. Koliko to može da utiče na dalji razvoj političkog života u vašoj zemlji?

Uveren sam da ovaj tandem radi stabilno i da je strategija Rusije, razvijena u proleće 2008, politički ispravna. To je, uostalom, dokazano u avgustu 2008, tokom petodnevnog rata na Kavkazu (rusko-gruzijski sukob u vezi sa Abhazijom i Južnom Osetijom). Bilo je, naravno, i nesporazuma, ali oni su bili taktičke prirode.

Svet se geopolitički sve brže menja. Javljaju se nove ekonomske i vojne sile. Šta bismo na tom planu mogli da očekujemo?

Veoma mi je drago što ću kao gost 7. Konferencije brendova, 9. juna u Beogradu, predstaviti svoje viđenje sveta posle krize u koju smo upali. Mislim da će akutna faza te krize biti okončana decembra 2012.

Mislim, takođe, da bi uloga Ujedinjenih nacija, kao najuniverzalnije međunarodne organizacije, trebalo posle svega da bude ojačana. Verujem i da će u budućnosti glavni centar za globalne ekonomske i političke odluke biti BRIKS (grupa država: Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika). Ali uz još nekoliko ključnih članova – Argentinu i Meksiko, na primer.

Ako na izborima u SAD 2012. pobedi Ron Pol, republikanski kongresmen iz Teksasa i, kako ga mnogi nazivaju, „intelektualni otac” pokreta „Čajanka” („Tea party”),NATO će do 2015. prestati da postoji, uslediće povlačenje američkih trupa iz Nemačke, Avganistana i Iraka. SAD će se postepeno preobratiti u regionalnu silu.

U svetu će do 2020. biti stvorena tri moćna politička centra: velika Kina, Rusija, ujedinjena sa evroazijskim zemljama, i – EU. Postojaće tri glavne valute – juan, rublja i evro. Krah dolara je neizbežan. Ali, neophodno je da se prelaz na regionalne valute obavi postepeno i planski.

Islamski svet sve aktivnije učestvuje u međunarodnim odnosima. Šta, u tom smislu, možemo da očekujemo na pozitivnom planu, a šta na negativnom?

Muslimanske zemlje nisu, i malo je verovatno da će biti – jedinstvene. Britanska imperija je stvorila globalni mehanizam za podele u islamskom svetu i korišćenje tih podela za sopstvene geopolitičke i ekonomske ciljeve. To iskustvo danas aktivno koriste transnacionalne korporacije. Nemoguće je ne primetiti rast i aktivnost muslimanskih zemalja. Ali, za sada, ne postoji jasan ideološki i duhovni vođa koji bi mogao da ujedini i vodi muslimanske narode.

Naravno, postoji Organizacija islamske konferencije koja okuplja 57 zemalja sa populacijom od 1,2 milijarde ljudi, ali njen uticaj na međunarodne odnose je mali. Na primer, u rešavanju sukoba na Bliskom istoku OIK nema nikakvu ulogu. Slično je i sa arapsko-izraelskim sukobom.

Gdeje mesto Srbije?

Srbija je istorijski i strateški saveznik pravoslavne Rusije. Danas je, uostalom kao i moja zemlja, u veoma teškoj situaciji, i mi moramo da budemo zajedno. Rusija može uspešno da se razvija samo kroz realizaciju sopstvenih geopolitičkih projekata – integraciju Evroazije u okviru evroazijske unije u 2012. Rusija bi trebalo da bude jezgro te integracije i čuvar njene tradicionalne duhovne vrednosti.

Takođe, verujem da bi Srbija polako trebalo da ulazi u strukture Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), i do 2012. dobije statusa posmatrača. U tom smislu, bilo bi celishodno da se u Beogradu stvori moćan informacioni centar ODKB-a.