Izvor: Politika (Miroslav Lazanski)

Da li je došlo vreme fragmentacije NATO-a? Je li Libija i vojna intervencija alijanse u toj zemlji izazvala pojavu nove zajedničke „Borbene grupe” Poljske, Češke, Slovačke i Mađarske? Naime, te države Višegradske grupe najavile su 12. maja ove godine osnivanje „Borbene grupe” pod komandom Poljske, a nove snage trebalo bi da započnu stalne zajedničke vojne vežbe od 2013. godine, dok bi puni operativni nivo trebalo da dostignu do 2016. Zamišljene su kao nezavisne snage, ali će početak zajedničkih vojnih vežbi ipak biti pod pokroviteljstvom snaga NATO-a za brzi odgovor.

Zbog čega su se države Višegradske grupe odlučile na ovaj novi vojni korak? Zar im nije dovoljno članstvo u NATO-u? Posle raspada Sovjetskog Saveza i Varšavskog ugovora došlo je do evolucije strateške pozicije za sve te četiri zemlje. Kod njih je bio prisutan strah od povratka imperijalne moći i interesa nove Rusije, gledali su u EU kao u ekonomsku i političku budućnost, a u NATO i SAD kao u čuvare svojih najvećih nacionalnih i strateških interesa.

No, posle odlaska sa vlasti Borisa Jeljcina u Rusiji je došlo do radikalnih promena i Rusija ne želi da izgubi status svetske supersile. Ona jasno definiše svoje interese u postsovjetskom prostoru što izaziva bojazan kod nekadašnjih saveznika iz bivšeg Varšavskog ugovora.

Rat Rusije protiv Gruzije u avgustu 2008. godine i nemoć NATO-a da na bilo koji način reaguje dodatno su uznemirili Višegradsku grupu. Zatim je stigla svetska ekonomska kriza, pa slučaj Grčke unutar EU, špekulacije i neizvesnosti oko evra, nejasna uloga NATO-a izvan Evrope, rat u Libiji i neslaganje između Pariza i Berlina oko tog sukoba, pa još i obećanje SAD da će za eventualnu odbranu Poljske od napada izdvojiti jednu brigadu američke vojske.

Sve je to navelo stratege i političare u državama Višegradske grupe da konstatuju kako ne postoji jasno izražena volja niti konsenzus da „svi brane svakoga” u nekom mogućem ratu, zapravo, da postoji generalna slabost u tom pogledu. U Varšavi posebno podozrivo gledaju na nemačko-rusko političko i ekonomsko približavanje, na nemačke investicije u Rusiji i na energetsku zavisnost Nemačke od Rusije. U tom kontekstu mnogi u Poljskoj tvrde da je došlo i do relativizacije odnosa Nemačke i s NATO-om i s EU. Poljaci kažu da, istorijski gledano, kada god su se Nemci i Rusi dogovarali to za Poljake nije bilo dobro i zato moraju da budu na oprezu.

Poljska je najveća zemlja Višegradske grupe, a u julu Poljska preuzima i predsedavanje EU na šest meseci. Naravno, zemlje Višegradske grupe osnivajući nove vojne zajedničke snage ne idu automatski na vojnu konfrontaciju s Rusijom, ali žele da spremno dočekaju svaku moguću buduću situaciju. „Borbena grupa” Višegradske grupe jeste podsavez unutar saveza NATO-a, koliko će biti nezavisna – to je za diskusiju. Verovatno neće biti nezavisna, jer je i NATO vojno zavisan od SAD.

Ovo je, nesumnjivo, militarizacija Višegradske grupe, no Poljaci spominju kako je Jozef Pilsudski posle Prvog svetskog rata predložio vojni savez od Baltika do Crnog mora koji bi obuhvatio Finsku, Poljsku, Čehoslovačku, Mađarsku, Jugoslaviju, Rumuniju i Bugarsku. U Evropi posle Prvog svetskog rata imali smo Malu antantu i znamo kako je završila. Na Balkanu smo posle Drugog svetskog rata imali Balkanski pakt. Znamo kako je završio.

Nova „Borbena grupa” posledica je određenih strateških promena u Evropi i šire. Nova bezbednosna arhitektura starog kontinenta tek je u povoju. Trend daljeg pohoda NATO-a na istok je zaustavljen, Ukrajina neće u NATO. Zato je Višegradska grupa i ponudila Ukrajini da uđe u „Borbenu grupu”. Je li ta nova vojna zajednica više podsavez za one koji oklevaju da uđu u NATO, ili je realna snaga za zaštitu vitalnih nacionalnih interesa država Višegradske grupe?