Izvor: Balkanmagazin

Američki državni dug je krajem prošle – početkom ove godine premašio rekordnih 14 biliona dolara. Da ne bi bilo zabune, jer se na engleskom za milijardu kaže bilion, radi se o preko 14 hiljada milijardi dolara!

Samo za poslednjih sedam meseci dug je porastao za bilion tj hiljadu milijardi dolara. I tako se ukupni dug sasvim primakao do vrha koji je lane na zaduživanje odredio vladi Kongres od 14,294 biliona dolara. Iako to nije posebno obrazlagano niti pominjano, upravo toliko iznosi procenjeni lanjski bruto društveni proizvod ove, najveće svjetske, ekonomije. Drugim riječima, državni dug SAD koji je 3. januara iznosio 14,025 biliona dolara, je sasvim bizu psihološke granice od 100 posto BDP…

Po glavi stanovnika to iznosi oko 47 hiljada dolara. Za tu sumu bi se, objšnjavaju plastično ekonomisti, moglo kupiti 2.800 nosača aviona tipa Nimitz, svaki po pet milijardi dolara!

Admninstracija predsednika Baraka Obame moraće uskoro da zatraži od Kongresa da povisi limit na zaduživanje. Republikanci, čija ideologija počiva na protivljenju života na dug, tome će se protiviti ali će morati da udovolje tom zahtevu jer bi to u suprotnom zemlju, a verovatno potom i svet, gurnulo u bankrot i ekonomsku katastrofu. U svakom slučaju, politički dobitnici u tome biće konzervativci tj republikanci.

No, jasno je da se Obamina administracija ubuduće mora ozbiljnije posvetiti zaustavljanju ili bar usporavanju rasta državnog duga. U drugim zemljama dug od 100 i više posto BDP znači bankrot ili njegovu blisku pretnju i slične posledice kakve su (zasad) iskusile Grčka, potom Irska… Prema evropskim, tzv Mastrihtskim pravilima, državni dug ne sme biti veći od 60 posto BDP. Amerika je, ipak vodeća ekomomska i politička sila sveta, a posobno privilegovan položaj ima zbog pozicije američkog dolara koji je svetska valuta tako da Amerikanci uvek mogu, kada su “u stisci”, da štampaju dolare a inflacija se rasporedi na ceo svijet tj svuda gde je dolar glavna medjunarodna valuta.

Američki dug je raketno rastao poslednjih godina, usled rata u Iraku i Avganistanu i ekonomske recesije. Samo od 2005 dosad je skočio sa osam na preko 14 biliona. A 1980. bio je samo 900 milijardi dolara…