Izvor: Le Monde diplomatique (Balkanmagazin)

Bivši bankari Lukas Papademos i Mario Monti preuzeli su vlast u Atini i Rimu koristeći opasnost od bankrota i strah od haosa. Oni nisu apolitični tehnolozi, već ljudi desnice, članovi Trilateralne komisije, koja je prigovarala zapadnim društvima da su previše demokratična.

U novembru su francusko-nemačka uprava Evropske unije, Evropska centralna banka (ECB) i Međunarodni monetarni fond – „Trojka“ – bili besni kad je grčki premijer Jorgos Papandreu najavio planove za održavanje referenduma. To će, rekli su, dovesti u pitanje sporazum o jačanju ekonomske politike, postignut u oktobru, koji je Grčku bacio na kolena. Pozvan u Kan na razgovor tokom samita kome njegova zemlja nije mogla da prisustvuje jer je suviše mala, ostavljen na čekanju i javno prekoren od Angele Merkel i Nikolasa Sarkozija – koji su bili odgovorni za pogoršanje krize – Papandreu je bio prisiljen da napusti ideju o referendumu i da podnese ostavku. Njegov naslednik – bivši potpredsjednik ESB Papademos – odmah je odlučio da uključi u atinsku vladu ekstremnu desničarsku organizaciju, zabranjenu još otkad su grčki pukovnici izgubili vlast 1974. godine. („Trojka“ nije izrazila svoj stav o tome.)

Evropski projekat trebalo je da obezbedi napredak, da ojača demokratiju u državama u kojima su prethodno vladale hunte (Grčka, Španija, Portugalija) i da ublažiti „nacionalizam kao izvor rata“. Ali sada, drastični rezovi imaju suprotan učinak – oni pogoduju da se marionetske vlade stave na raspolaganje brokerima kao i obnavlja razdor među nacijama. Mladi Španac izrazio je bes jer mora da ide u Berlin ili Hamburg da bi pronašao posao: „Ne možemo i dalje biti robovi Nemačke“. Italijani smatraju da je arogantni stav francuskog predsednika Sarkozija uvredljiv, i to s pravom, jer koji bi izuzetni talenti to mogli opravdati? Neki se Grci žale zbog „okupacije“ Grčke karikaturama koje prikazuju nemačkog kancelara Angelu Merkel u nacističkoj uniformi.

Ljudima u zemljama pritisnutim merama štednje istorija Evrope nudi neke izuzetne primere. Nedavni događaji u Atini na više načina prizivaju u sećanje Čehoslovačku 1968. godine: gušenje Praškog proleća i svrgavanje komunističkog vođe Aleksandra Dubčeka. Trojka je odigrala istu ulogu u svođenju Grčke na protektorat kao što je Varšavski pakt učinio u Čehoslovačkoj, s Papandreuom u ulozi Dubčeka, ali Dubčeka koji se nikad ne bi usudio da pruži otpor. Primenjena je doktrina ograničenog suvereniteta iako se mora priznati da je poželjnije i manje direktno smrtonosno da zemlji parametre određuju agencije za rejting nego da se preko granica kotrljaju ruski tenkovi.

Pošto su pregazili Grčku i Italiju, EU i MMF sada su bacili oko na Mađarsku i Španiju.

Autor je novinar i direktor u „Le Monde diplomatique“