Izvor: Tanjug

Evropski komesar za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren izjavio je da lideri evrozone moraju da preduzmu rizik i pokrenu značajniju prekograničnu integraciju na samitu sledeće nedelje, ili da budu svedoci raspada monetarnog bloka.

„Došli smo do trenutka u kome moraju da budu napravljeni ozbiljni izbori i donesu ozbiljne odluke”, kazao je komesar Ren u Evropskom parlamentu (EP) uoči samita EU 8. i 9. decembra, na kome će se raspravljati o predlozima za izmenu osnivačkih ugovora Unije, prenela je francuska novinska agencija AFP.

„Ekonomska i monetarna unija će morati da bude ostvarena kroz mnogo dublju integraciju ili ćemo morati da prihvatimo postepenu dezintegraciju Unije koja postoji duže od pola veka”, istakao je Ren.

Uprkos pozivima EP da budu održane javne konsultacije u periodu od šest meseci ukoliko ta institucija bude isključena iz pregovora koje kroje nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Nikola Sarkozi, diplomate veruju da će EU izbeći rizični scenario.

„Ukoliko bismo morali da održimo referendum u Velikoj Britaniji o ugovoru koji bi obuhvatao svih 27 zemalja EU, budimo realni, bilo bi jako teško da on bude odobren”, izjavio je neimenovani diplomata, objasnivši da bi čak i ugovor koji bi obuhvatao samo evrozonu mogao da predstavlja problem.

Zbog toga, niz „međuvladinih sporazuma” između pojedinačnih članica evrozone mogao bi da predstavlja okvir za promene.

Britanski premijer Dejvid Kameron je kancelarki Merkel predložio „delimičnu” izmenu ugovora kada je bio u poseti Berlinu 18. novembra.

Kameronova vlada a i opozicija sve su više evroskeptični, tako da je Merkelova upozorena da bi Velika Britanija mogla da zahteva mnogobrojne povlastice u zamenu za pristanak na bilo kakav ugovor koji bi podrazumevao značajniji prenos vlasti sa država na centralno telo Unije.

Bivši belgijski premijer Gi Verhofštat je, u parlamentarnoj debati, takođe optužio Merkelovu i Sarkozija da ugrožavaju opstanak EU da bi zaštitili uske državne interese.

„Njihova razmimoilaženja danas prete samom opstanku Unije”, ocenio je Verhofštat konkurentske filozofije Berlina i Pariza o načinu na koji bi dužnička kriza mogla da bude rešena, pošto su i francuske banke pretrpele težak udarac.

„Sarkozi odbija da prihvati fiskalnu uniju koja bi podrazumevala transfer suvereniteta na zajednički i objektivan organ koji bi vodio zdravu budžetsku politiku, poput Evropske komisije ili Evropskog suda pravde”, dodao je Verhofštat.