Izvor: Politika, 27.06.2011.

Evropljani će učiniti sve da spreče bankrotstvo Grčke, čak i ako njena vlada ne uspe da privoli poslanike da prihvate mere štednje, piše danas nemački Velt.

Mnogi ekonomisti smatraju da bi nelikvidnost Grčke povukla nizbrdo i evropsku i nemačku privredu, pa list prognozira šta bi se moglo desiti ukoliko poslanici grčkog parlamenta u utorak ne podrže vladin program štednje.

„Oko ponoći parlament odbija da podrži najnoviji program štednje vlade premijera Jorgosa Papandreua. U tom trenutku je jasno da premijer mora da podnese ostavku i da nema ništa od novih kredita EU i MMF. Zemlja se smatra platežno nesposobnom, iako zvanično još nije proglasila bankrot”, opisao je Velt potencijalni scenario. „Posledice državnog bankrota bile bi tako dramatične da ih je u ovom trenutku još nemoguće sagledati”, izjavio je profesor političke ekonomije Henrik Enderlajn.

Posle vladinog poraza u parlamentu predstoji nekontrolisani državni bankrot, a samo nekoliko minuta posle glasanja otvara se berza u Tokiju. U trenutku kada berze saznaju za lošu vest iz Atine počinje bekstvo od svega što ima veze sa Grčkom.

Ubrzo dolazi do drastičnog pada kurseva na svim berzama. Banke, osiguravajuća društva, fondovi, svi koji su imali bilo kakve poslove sa Grcima, ođednom imaju status parija.

U roku od nekoliko časova dolazi do nelikvidnosti na finansijskim tržištima. Niko više ne sklapa nikakve poslove, jer ne zna da li je druga strana platežno sposobna i da li će se pridržavati ugovora. Nepoverenje je sve veće i investitori strahuju da bi Portugal, možda čak i Španija takođe mogli da dođu u situaciju kao Grčka. Sve veći broj banaka uvučen je u vrtlog dužničke krize.

To je scenario do koga ne mora da dođe i koji možda nije ni verovatan. Međutim, takva mogućnost ni u kom slučaju nije isključena. Ako 155 Papandreuovih socijalista u parlamentu ne podrže predsednika stranke i premijera prilikom glasanja u utorak uveče i ako opozicija na čelu sa Antonisom Samarasom, uprkos svim pritiscima iz EU, glasa protiv mera štednje – onda preti katastrofa…

Grčka bi ponovo uvela drahmu u odnosu 1:1 prema evru i najavila da će pregovarati sa poveriocima o reprogramiranju dugova. Već prvog dana nova drahma izgubila bi do 70 procenata vrednosti. Spremnost Grčke da vrati samo polovinu dugova više ne igra nikakvu ulogu – pošto su državne obveznice izdate u evrima brdo dugova bilo bi veće nego ikada.

Vlade evrozone morale bi da spasavaju zajedničku valutu i da spreče drugu veliku recesiju u roku od tri godine.